Smatra se da je od dvanaest članova njih šest odigralo značajniju ulogu: Eleanor Ruzvelt, udovica predsednika Ruzevelta preminulog 1945., aktivna feministkinja koja je predsedavala komisijom; doktor Čang [Čang Kaj‑šekova Kina, današnji Tajvan] kao potpredsednik komisije založio se da Deklaracija ne bude samo izraz ideja Zapada; Šarl Habib Malik (Liban), izveštač komisije, često predstavljan, uz Eleanor Ruzevelt, kao njena „pokretačka snaga“; Rene Kasen (Francuska), pravnik i diplomata, predsednik konsultativne Komisije ljudskih prava pri francuskom Ministarstvu inostranih poslova - njegova je zasluga obrada više tačaka Deklaracije i sposobnost da se prilagodi bojaznima izvesnih zemalja, uključujući tu i Francusku, da će suverenitet nad njihovim kolonijama biti ugrožen – njegovo viđenje Ljudskih prava je bilo zahtevno i intervencionističko; Džon Peters Hamfri (Kanada), advokat i diplomata, bliski saradnik Ložijea, napisao je prvu verziju nacrta, dokument od 400 stranica; i na kraju Stefan Hesel (Francuska), diplomata, sekretar u kabinetu tog istog Ložijea, najmlađi od svih.

composer (intransitif)